Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vidovi Krediti (makedonski)". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

 

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Poim i funkcii na kreditot

 

Zborot kredit etimolo{ki poteknuva od latinskiot zbor “cre-do”, {to zna~i vereuvam, odnosno od zborot “credere”{to zna~i doverba. Etimolo{koto zna~ewe na zborot kredit ja istaknuva doverbata kako va`en element vo zasnovuvanweto na krediten odnos. No elementot doverba vo kreditnite odnosi treba da se sfati po po{irokata smisla na zborot, bidej}i doverbata se odnesuva na pravnata, na mo`nosta za naplatuvawe, na stabilnosta na vrednosta na parite itn. Vo ramkite na kreditnite odnosi, na kreditniot sistem, zborot kredit upatuva na samo vrz osnova na doverba na li~nosta {to zema kredit, odnosno vo kreditniot odnos mora da se ima doverba i kon subjektot {to dava kredit.

 

Kreditot se definira kako privatno-praven akt so koj nekoj stopanski subjekt mu prepu{ta vo sopstvenos na drug stopanski subjekt, za opredeleno vreme, pravo da vrati podocna i so opredelena o{teta (kamata) opredeleni realni ekonomski dobra ili pari, odnosno opredeleno pravo so koe toj mo`e da dojde do realni ekonomski dobra.

 

Kreditit se definira kako dobrovolno i dogovorno otstapuvawe na kupuvanata sila na edno lice (nare~eno doveritel, kreditor ili lice koe {to veruva) na drugo lice (nare~eno dol`nik, debitor ili lice na koe {to mu se veruva) pri simultano nastanuvawe na obvrska na dol`nikot vo nekoj iden rok da go vrati istiot iznos na kupovna sila.

 

Kreditot ~estopati se definira kako ekonomsko-praven odnos pome|u dve fizi~ki ili pravni lica od koi ednoto lice e dol`nik, a drugoto lice e doveritel. Toa zna~i deka kaj kreditot postoi krediten odnos me|u dva subjekta: kreditor ili doveritel i dol`nik ili korisnik na kreditot.

 

 

 

 

 

Vidovin na krediti

Vo teorijata na kreditot i kreditnite odnosi i vo kreditnata politika sre}avame pove}e vidovi na krediti.

Od aspekt na dol`inata na vremeto za koe {to se dava kreditite, odnosno od aspect na ro~nosta, kreditite mo`at da bidat: kratkoro~ni krediti, koi se davaat do edna, odnosno dve godini; srednoro~ni krediti, {to se odobruvaat na vreme od dve do deset godini; i dolgoro~ni krediti se onie krediti ~ij {to rok na koristenje e nad deset godini. Podelbata na kreditite spored ra~nosta e dosta zna~ajna ,bidejki i subjektot {to dava kredit i subjektot koe {to zema kredit mora da vodat smetka za stepenot na likvidnosta na tie subjekti, odnosno moraat da vodat smetka za soodnosot pome|u izvorite na sredstvata vrz osnova na koi se dava krediti, odnosno izvorite na sredstvata vrzosnova na koi treba da se vratat zemenite krediti.

Kratkoro~ni krediti naj~esto se odobruvaat za sledni nameni: za sezonski zalihi ha stoki i repromaterijali, za podgotovka na stoki za izvoz, za megufazen stokoven promet, za bonredni zalihi i za drugi potrebi na stopanstvenicite in a gra|anite vo nacionalna ekonomija.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]